TIPOVI KovanOG novacA u doba Rimske imperije

OD AUREUSA DO MAJORINE I NAZAD

Zlatni novac


Aureus – Kovani novac uspostavljen u period Rimske Republike, predstavlja najveću nominalu perioda Rimske imperije. Vrednost jednog Aureusa je bio 25 Denara.

Zlatni Kvinar – Jako retka kovanica koju nisu tako često kovali i nije bila standardna u monetarnom sistemu. Često se davao važnim ličnostima tokom proslava i ceremonija. Vredeo je polovinu Aureusa.

Solidus – "Naslednik" Aureusa, uspostavljen u Rimskoj imperiji 309. godine pod Konstantinom I i koristio se kao platežno sredstvo kako do pada Zapadnog rimskog carstva, tako i duboko kroz istoriju Vizantije.

Jedna-ipo Skripula – Mala zlatna kovanica, prvi put kovana pod Konstantinom I, zadržala se do 388. godine. Pretpostavlja se da je najčešće imala ceremonijalni značaj.

Semis – Zlatnik koji je vredeo polovinu Solidusa, takodje uveden pod Konstantinom I.

Tremisis – Uveden pod Magnusom Maksimusom oko 283 - 284. godine. Vredeo je trećinu Solidusa i interesantno je da su ga Merovinzi u VII veku uveli kao nominalu.

Medaljon – Postojali su kroz istoriju Rima i njegovih imperatora, ali su pod Konstantinom najčešće korišćeni za nagrađivanje visokih oficira vojske.



Srebrni novac


Denar – Najpoznatija srebrna kovanica Rima. Ustanovljena još 212. godine pre nove ere u vreme Punskih ratova. Zadržao se mnogo vekova kao osnovna kovanica za plaćanje. Jedan Denar je vredeo kao 4 Sestercija.

Kvinar – Retka srebrna kovanica, kovana u malim tiražima. U početku vredela polovinu Denara, a kasnije je smanjivana težina kovanice i udeo srebra u njoj.

Antoninijan – Uveden pod carem Karakalom, razlikuje se od Denara po zrakastoj kruni koju nosi vladar. Njegova vrednost je bila dva Denara, mada po težini jedva da je prelazio 1 i 1/2 težine Denara.

Argenteus – Uveden 294. godine od strane Dioklecijana trebalo je da vrati "sjaj" svojim kvalitetom srebrnom novcu Rimske imperije. Kratko je kovan, veoma retki primerci.

Miliarense – Velika srebrna kovanica uspostavljena u vreme Konstantina I. Retka kovanica, a postoje dve verzije, lakši (4,54gr) I teži komad (5,45gr).

Silikva – Prvi put se pominje pod Konstantinom I i postojale su dve težine Silikve. Kasnije se kovala i polusilikva, veoma je retka.



Bronzani novac


Sestercij – Klasična rimska kovanica, ustanovljena kao srebrna u istom period kao i Denar (212 P.N.E.). Za vreme Auvgusta Sestercij postaje bronzani novac I kao takav ga i poznajemo. Jedan Aureus vredeo je kao 100 Sestercija.

Dupondijus - Bronzana kovanica koja je imala težinu polovine jednog Sestercija i bio je u vrednosti 2 Asa. Tokom vremena, kao i Sesterciju, smanjivana je težina.

As – Postojao je od 3. veka P.N.E. Za vreme Avgusta izgubio primarnu ulogu uvodjenjem Sestercija. Dva Asa su vredela kao jedan Dupondijus, ili četiri Asa kao jedan Sestercij.

Semis i Kvadrans – Bronzani Semis je vredeo polovinu Asa, a Kvadrans, kako mu ime i kaže, četvrtinu Asa.

Folis ili Numus – Uveden kao ideja novčane reforme cara Dioklecijana. Kovan u velikim tiražima. Najčešća kovanica poznog perioda Rimskog carstva. Kovane u ogromnim količinama, predstavljaju "početak kraja" Rimske imperije, gde je kovanjem pokušano odlaganje neminovnog kraja.

Centenional, Majorina – Bronzane kovanice koje su menjale težinu i veličinu u kasnom periodu imperije.

Learn More


Adresa:

GCA
Belgrade, Serbia, 11000

Telefon:

+381 62 772 060

Vreme:

Ponedeljak - Četvrtak: 10 - 18h
Petak: 12 - 17h
Subota - Nedelja: Zatvoreno